U svakodnevnom životu često se susrećemo kroz uloge. Neko je roditelj, partner, kolega, autoritet ili osoba od koje nešto očekujemo. Ponekad se i prema sebi odnosimo kao prema zadatku koji treba što pre završiti ili problemu koji treba rešiti.
Iza svih tih uloga ipak postoji osoba — sa sopstvenim iskustvom, potrebama, granicama i načinom na koji doživljava svet.
U geštalt psihoterapiji odnos „Ja–Ti“ govori o susretu u kojem drugu osobu pokušavamo da vidimo kao celovito ljudsko biće, a ne samo kroz ono što od nje želimo, očekujemo ili čega se plašimo.
Kada osoba nije problem koji treba rešiti
Lako se dogodi da nekoga počnemo da posmatramo samo kroz ponašanje koje nam smeta. Partner postaje „onaj koji me ne razume“, roditelj „onaj koji zahteva“, a mi sami „osoba koja ponovo nije uspela“.
Kada nekoga svedemo na jednu osobinu ili ulogu, kontakt postaje uži. Više ne reagujemo samo na osobu ispred sebe, već i na sopstvena očekivanja, ranija iskustva i pretpostavke o tome šta će se dogoditi.
Odnos „Ja–Ti“ ne znači da moramo da se slažemo niti da zanemarimo ono što nas povređuje. On podrazumeva pokušaj da ostanemo prisutni i vidimo i sebe i drugu osobu sa što manje unapred pripremljenih zaključaka.
To može da znači da kažemo šta osećamo, proverimo ono što pretpostavljamo i čujemo odgovor koji možda nije onakav kakav smo očekivali.
Terapijski odnos kao mesto susreta
Psihoterapija nije razgovor u kojem jedna osoba ima sve odgovore, a druga treba pravilno da izvrši uputstva.
Terapeut donosi znanje, iskustvo i odgovornost za okvir rada, ali se razumevanje gradi kroz razgovor. Ono što klijent doživljava, način na koji nešto izgovara i ono što se događa u međusobnom kontaktu postaju deo zajedničkog istraživanja.
Terapijski odnos nije prijateljstvo i njegove uloge nisu iste. Ipak, obe osobe su prisutne u susretu. Terapeut ne posmatra klijenta samo kao slučaj, dijagnozu ili skup simptoma, već kao osobu čije iskustvo zaslužuje pažnju i poštovanje.
Važan deo tog odnosa jeste mogućnost da ne moraš da daješ „prave“ odgovore, ostavljaš dobar utisak ili već na početku znaš šta želiš da promeniš.
Ono što se događa između nas
Način na koji ulazimo u odnose često se pojavi i tokom terapijskog razgovora.
Možda ćeš poželeti da se složiš iako osećaš drugačije. Možda ćeš se zabrinuti da će terapeut biti razočaran, pokušavati da objasniš sve savršeno ili se povući kada razgovor postane važan.
Takve reakcije nisu greška u terapiji. One mogu da nam pokažu kako pokušavaš da sačuvaš odnos, zaštitiš sebe ili izbegneš iskustvo koje ti je ranije bilo teško.
Kada se to prepozna u dovoljno sigurnom prostoru, možemo zajedno istražiti šta ti se događa i šta ti je u tom trenutku potrebno. Ponekad je to više vremena. Ponekad jasnija granica, dozvola da se ne složiš ili iskustvo da možeš nešto da kažeš, a da odnos ipak ostane prisutan.
Bliskost ne znači odsustvo granica
Autentičan susret ne zahteva potpuno otvaranje niti stalnu bliskost.
Odnos je moguć i kada kažemo „ne“, zatražimo vreme, priznamo da nešto ne razumemo ili pokažemo da nam je potrebno više prostora. Granica ne mora da bude prekid kontakta. Ona može da pomogne da u odnosu ostanemo bez gubitka sebe.
Isto tako, prisustvo druge osobe ne znači da moramo da preuzmemo odgovornost za njena osećanja. Možemo da budemo zainteresovani, brižni i povezani, a da istovremeno prepoznajemo šta jeste, a šta nije naša odgovornost.
Od susreta ka svakodnevnim odnosima
Iskustvo drugačijeg kontakta u terapiji može da nam pomogne da jasnije primetimo kako se odnosimo prema ljudima van terapijske sobe.
Možda ćemo ranije prepoznati trenutak u kojem ćutimo da ne bismo razočarali nekoga. Možda ćemo proveriti pretpostavku umesto da unapred zaključimo šta druga osoba misli. Ili ćemo sebi dozvoliti da budemo prisutni i onda kada nemamo savršeno objašnjenje.
Odnos „Ja–Ti“ nije trajno stanje niti veština koju jednom zauvek savladamo. To je mogućnost da se, makar na trenutak, sretnemo bez svođenja sebe ili druge osobe na ulogu, očekivanje ili problem.
Ponekad upravo takav susret otvara prostor da jasnije vidimo sebe, drugoga i ono što između nas postaje moguće.
Ako razmišljaš o psihoterapiji ili želiš da saznaš kako izgleda prvi razgovor, možeš mi se javiti i postaviti pitanja koja su ti važna.